По природи посла којим су се бавили људи из Великог Боњинца и околних села путовали су раније широм Краљевине Југославије,а каснијепросторима СФРЈ. Радили су као стручни радници металци, као образовани и високообразовани кадрови, кадрови са средњим образовањем и висококвалификовани радници и добри организатори рада на цигло- црепанама, а временом као добре занатлије и вични мајстори за производњу сода воде –као содаџије.

Долазили су у додир са бројним културним вредностима, са условима рада и начином живота људи у појединим срединама. Упознавали културу, обичаје и вредност

тих средина и све оно што је вредно са становишта бољег живота и осавремењавања

производње они су повратком, примењивали у својој средини, односно свом селу.

Захваљујући томе, након ослобођења, убрзо је формирано је Културно- уметничко друштво у Великом Боњинцу kоје је уз помоћ просветних радника, угледних грађана и занатлија отпочело са радом ослањајући се на ученике, омладину, занатски раднички подмладак, ученике у средњим школама и студенте на факултетима.

Друштвом је у почетку руководио и осмишљавао његове програме Стојица Милојковић са просветним радницима и омладинцима.

Друштво је почело прве активности са ученицима школе – са пионирима, са женама

на аналфабетском течају, са девојкама полазницама течаја за здравствено васпитање сеоске женске омладине, ученицима у привреди,омладинцима, занатлијамаи радницима.

Организовали су рад, прикупили одређен број вредних књига, отворили књижницу и одмах отпочели да пропагирају значај књиге као фактора подизања личне и опште културе.

Библиотека у Великом Боњинцу постоји од првих послератних дана, односно по завршетку Другог светског рата. Библиотека је у почетку била у једном делу бојаџијске кафане са посебним улазом. Касније је измештена у некадашњи дућан Милисива Илића, код Крста.

Библиотека је имала плаћеног библиотекара и радила је сваког дана. Најпознатији библиотекар био је Милутин Димитријевић. Књиге су најчешће узимали ученици основне школе, средњошколци и омлаина. Књиге су биле доступне и мештанима околних села.

У оквиру КУД-а формирана је драмска секција, хор,а касније извршен је избор младинаца и омладинки и отпочела квалитетна припрема фолклора за извођење у селу и околини и за учешће на такмичења у широј средини.

Култорно-уметничким друштвом су све време од његовог формирања руководили Стојица Милојковић и Радивоје Илић Дија, а потом Стојан Младеновић, Јордан Миленковић, Тима Милошевић, Аца Миловановић, а каснијих година НиколаСтојиљковић, Славко Адамовић, Борко Богдановић, Драгољуб Костић,Тимотије Мијалковић и бројни млади средњошколци и студенти на факултетима.

У Великом Боњинцу у организацији КУД-а редовно су приређиване културне приредбе

и ради забаве младих организоване и масовно посећиване игранке на којима су игране старе игре и кола, игре из завичаја и савремене и забавне игре – „окрети“.

У овом периоду Велико Боњинце, као центар Лужничког Заплања, било је отворено за

размену програма са суседним местима, са Присјаном, Власотинцем, Бабушницом, Пиротом и Лесковцем. Екипе из ових места са својим програмима гостовале су у њему.

На позорници велике сале своје представе изводили су глумци Власотиначког, Лесковачког и Пиротског позоришта и глумци аматери из састава КУД из Бабушнице.

Велико Боњинце је и крајем седамдестих година прошлог века показало је своју снагу и креативност у оргнизацији и учествовању на манифестацији „Сусрети села“ у општини Бабушница. Освојили су прва места на овој такмичарској манифестацији 1976, 1977. и 1980. године. Бележили су одличне резултате и на регионалним смотрама такмичења села.

Минула времена у Великом Боњинцу обележио је традиционални музички фестивал „Омлдина“, као и бројне спортске манифестације и учешће фудбалера „Балкана“ у Општинској фудбалској лиги.

(Фотографије: фб група Great Боњинце-Forever)

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.