Народна музичка култура Лужнице пре Другог светског рата сводила се на индивидуално коришћење музичких инструмената који су се користили за увесаљавање породице, али су се свирали на свечаностима поводом нечијег удума, огледа, женидбе... Гајде су биле омиљени инструмент Лужничана. Сами су их правили од уштављене овчје коже и велики број људи користио је овај инструмент.

Хармоника је после 1930. године почела да продире у Лужници. Прву хармонику имао је Никола (презиме непознато) из Кијевца. Хармоника је до 1945. године био редак инструмент. Људи су имали утисак да је то ипак инструмент „за господу“.У то време хармоника је био скуп инструмент, а с обзиром на тадашње економске прилике ретко ко је могао да себи приушти хармонику, као и мајстора који би их научио да свирају.

Чобани су најчешћ е користили дудуче или двојанице (двоће). У часовима самоће, крај стада, дудуче је било део забаве усамљеног овчара. И овај инструмент су сами овчари израђивали, украшавали су га дуборезом или сјајном бакарном жицом.

Pročitajte još:

Кларинет и труба били су најраспрострањенији инструменти између два светска рата. Било је неколико блех-музичких састава, а најпознатији састав био је из Модре Стене предвођен Миливојем „Чуљком“. Ови музичари су свирали на вашарима, саборима, сеоским славама, сеоским заветинама и свадбама.

Ћемане су лужнички назив за виолину, која је као и хармоника била веома редак инструмент у Лужници. Први пут лужничани су виолину видели на вашарима када су на њима свирали пиротски роми. Први виолиниста у Лужници био је Влајко Спасић из Камбелевца, а свирање на овом инструменту наследио је и његов син Камен. Он је заједно са Николом Јанковићем (ром из Камбелевца), који је свирао кларинет, свирао на многим славама, веридбама, свадбама. Камбелевчани су тај музички двојац звали „Камен Влајков и Никола Трајков“.

У Великом Боњинцу постојао је и клавир, својина црквене певачке дружине.

Задивљујуће је било слушати и пратити наступе појединих лужничана, након Другог светског рата, правих мајстора у свирању на фрули, двојницама, гуслама, гајдама, кларинетима,као и колективе музичких екипа које су предводили у Извору Бошко Ђурић, у Горњем Стрижевцу Стојан – Трубач, у Проваљинику чланови плех музике, у Камбелевцу музички састав под руководством Камена Спасића који је својом виолином предводио музичаре, Николу Јанковића из Камбелевца и Часлава из Линова. Потом музичара хармоникаша Богосава из Црвене Јабуке, екипу из Лесковице, Данета хармоникаша из Штрбовца, Радосава Атанасијевића из Богдановца, Радета из Беле Воде, чувене хармоникаше Рајка Коцића и Стојицу из Боњинца, Љубу хармоникаша из Блата и друге. Најпознатији гајдаши били су Милорад Ћирић и Славољуб Пејчић из Ваве.

Седамдесетих и осамдсетих година хармоника постаје популарни инструмент у Лужници и почиње формурање „савремених“ музичких састава који махом свирају на свадбама, веридбама, крштењима... Најпознатији оркестри народне музике били су Славољуба Урошевића „Лаке“ и Радована Јовановића „Карче“, легендарног трубача из Проваљеника Љубисава Динчића, оркестар Милана, Видојка и Звонка из Студене, Србе, Томе и Анте (Студенско-столска комбинација).... Многи Лужничани су имали ту част да уживају у њиховој музици на свадбама, славама, веридбама, рођенданима, саборима, испраћајима у војску....

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.