Типични музички инструменти старих Лужничана били су: дудуче, дудук, двојанице и гајде.

Гусле су се могле наћи по старинским кућама , најчешће код људи бивше црвенојабучке општине, али уочи Другог светског рата било је мало гуслара. А после ослобођења највећи број гуслара био је у Валнишу.

Бранимир Костић из Валниша био је један од многих гуслара из Валниша.. Он је на „Смотри другарства“ у Стрелцу певао своју песму о пробоју на Дрини у Другом светском рату, где је и сам учествовао као артиљеријски официр.

Pročitajte još:

Иначе, село Валниш је најпознатије и чувено по гусларима. У послератним годинама било их је десет. Стричеви Бранимира Костића: Петар, Јосиф и Божидар били су гуслари. Гусле које видите на слици припадале су његовом стрицу Петру и биле су старе, у то време, (у питању је почетак осамдесетих) преко 50 година. Како каже Бранимир нико више није наследио његове гусле јер свирање на гуслама никога више није ни занимало.

Чувени гуслари били су Драгомир Миленковић и Ђура Стојановић из Горчинца.

Петроније Марковић из Завидинца користио гусле и у својој дубокој старости учествовавши у акцији „Сусрети села“ у општини Бабушница( 1976, 1977. и 1980. године).

На „Сусретима села 1980“ Петроније Марковић је учествовао у категорији инструментална музика за екипу свог села-Завидинца. Када је жири чуо да три његове песме трају скоро три часа, донета је одлука да Петроније одсвира само неколико строфа. Он је знао да искористи своје време и за десетак минута чула су се сва имена револуционара, све битке и знамените догађаје из Другог светског рата.

А да су Лужничани певали јуначке народне песме доказ су ове фотографија које су пред вама.

* Певање уз гусле је 29. новембра 2018. године уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Како оно на аутентичан начин репрезентује културни идентитет српског народа кроз историју, које се одржало до данашњих дана, његово стављање на Унескову листу представља још један допринос међународној промоцији културне баштине Србије.

Без обзира на све изнете чињенице, у Лужници никада нећемо више чути звук гусала, нити певање уз гусле.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.