Лужничани су некада чували коње за орање, дрљање, за вучу,вршидбу (обављали су је само непотковани коњи), а употребљавани су и као „превозно средство“. Имена су им давали са пуно љубави: Драган, Бећар, Дорат (Дорча), Зоран, Голуб. ....У нашој, српској, митологији најпознатији су Дамјанов Зеленко, Шарац -Краљевића Марка, Јабучило-војводе Момчила, Зеленко-Дамјана Југовића, Ђогин-Бановић Страхиње, Ждралин-Милоша Обилића. У митовима старе Грчке најпознатији су крилати коњ Пегаз и чувени Тројански коњ који је опеван у многим еповима, причама и филмовима.

Некада су преко превоја Суве планине једино „превозно средство“ били коњи. Човек на коњу некада је била уобичајна слика, а данас......данас су коњи у Лужници права реткост.

О томе колико су коњи били вредне, поштоване и племените животиње говори и чињеница да су крајем седамдесетих година прошлог века непознати починиоци извршили крађу коња у многим лужничким селима. Али како кажу наши Лужничани појава трактора дефинитивно је „убила коње“ на овим просторима и они ће ускоро бити део наше лепе прошлости.

Pročitajte još:

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.