Четрдесет ратника из Ваве дало је своје животе у Балканским ратовима и Првом светском рату. Током бугарске окупације многи цивили су пропатили и били су интернирани у Бугарску, где су обављали многобројне физичке послове.

Што се тиче учесника ратова из Ваве, Христивоје Пејчић доноси занимљиву причу о браћи Николић из Ваве (Лужничани у ослободилачким ратовима 1912-1920.)-Светозару Този и Боривоју Бори. Обојица су истовремено учествовали у ослободилачком рату од 1914-1920, али у различитим војним јединицама. Током рата ништа нису знали један о другом. Приликом повлачења преко снежних албанских планина, једне ноћи јединица у којој је био Боривоје имала је застој ради одмора. Истовремено друга јединица, у чијем саставу је био Светозар, истом стазом пролазила је у колони. Том приликом Бора је чуо Тозин глас и позвао га да изађе из колоне.Тада су се браћа видели по први пут од када су били мобилисани.

Касније су се срели на Крфу и сликали су се. Обојица су преживела рат и вратили су се у своју родну Ваву овенчани ордењем за ратне заслуге и албанским споменицама. Светозар је одликован медаљом за освајање Косова 1912 и ратним крстом за 1913. годину.

Pročitajte još:

Медаљом за храброст одликован је и Петар Станојевић из Ваве, као Петар Митић који је је био у саставу Првог коњичког пука „Милош Обилић“ и који је одликован србрном медаљом за храброст.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.