„Солунски ратници јесу наши очеви и дедови, а колико смо ми потомци нека свако упита себе“

Антоније Ђурић

Лужнички ратници су за време Блканских и Првог светског рата били у саставу Трећег пешадијског пука Моравске дивизије састављеног од војника из пиротског округа. Учествоволи су су у свим великим биткама у Балканским ратовима и Првом светском рату, у повлачење кроз албанска беспућа и многи су своје кости оставили у биткама и приликом повлачења, као и у биткама за ослобођење Србије. Преко две ипо хиљаде Лужничана дало је своје животе у Балканским и Првом светском рату. Њихове кости су остале на Церу, Колубари, Албанији, Крфу, Мароку... многима се не зна ни где је гроб. Од Битоља до Кајмакчалана налазе се споменици многих лужничана и српских војника које су им подигли њихови ратни другови. Многи су одликовани медаљама за храброст-карађорђевом звездом, а нестрашиви каплар Мита Б. Јовановић из Камбелевца за своју храброст и неустрашивост одликован је и француским крстом са сребрним венцем. Његов рођени брат Никола Б. Јовановић је погинуo, а Мита му је подигао споменик које се налази на левој обали Црне реке, на око десет километра северно од Скочивара. На споменику пише да Мита Јовановић подиже споменик свом брату Николи Јовановићу који је погинуо 28. октобра 1916. године.

Велику храброст и јунаштво Трећи пешадијски пук показао је приликом ослобођења Битоља од Турака. За посебан допринос у тој победи Трећи пешадијски пук је добио честитку од Престолонаследника Александра следеће садржине:

„Показали сте се као достојни потомци својих предака. Одолели сте свим ратним тешкоћама и разбили турску војску. Својим победама код Битоља сјајно осветисте Косово и ослободисте нашу браћу петвековног ропства, дични моји соколови. Диче се вама ваша деца, жене, браћа, а и покољења ће се поносити вама. Нека живи наша храбра војска и српски народ који одгаја тако храбру војску“.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.