Некада и сада

Лепота бабушничке општине огледа се пре свега у њеној мултиетничнсти и мултикултурности. Према попису из 2022. године у општини Бабушница живи 219 Рома, 208 Бугара, 2 Албанца, 1 Бошњак, 8 Југословена, 3. Мађара, 6. Македонаца, 2. Немца, 2. Румуна, 6. Руса, 1. Украјинац, 3. Хрвата и 3. Црногорца.

Што се тиче Рома некада су се у Бабушници могли видети само на вашару- на Крстовдан.Прва фотографија их је укротила – за вечност.Лужничани су иначе по први пут на вашару видели ћемане- виолину коју су су свирали цигани-чергари. Иначе, стари Лужничани плашили су немирну децу да „че и одведу цигани ако не буду добра“.

Pročitajte još:

Касније Роми полако долазе и насељавају Лужницу. Најпре насељавају села, тако да је свако село имало Роме који су чували сеоску стоку или су били „пољаци“ ( пољаци су чували с у рано пролеће ливаде од „нелегалне“ испаше стоке) или, ако су били довољно грлати, били су задужени као сеоски бирови. (Некада су се сеоска брда тресла од гласова бирова: „Чујете ли, довече да дојдете на збор.....чујете ли, бре“.). Бирови су обавештавали мештане и о државним уредбама и сл. Рецимо, у Камбелевцу најпознатији је биров је био Љубомир Тошић „Пачур“. Занимљиви су им били надимци: „Мурџа“, „Мерџа“, „Брича“, „Муса“, „Барут“, „Соске“....

У самој Бабушници Роми су махом настањени крај потока са источне стране Бабушнице.

Када су сеоске славе, Роми су су сви-махом музиканти.Свакао најпознатији музичар у Лужници био је Љубисав Динчић-„Љупча трубач“ из Проваљеника, који је трубу научио да свира чувајући сеоске свиње. Касније је основао свој оркестар са којим је наступао на свадбама, испраћајима у војску, рођенданима... Све у свему легенда лужничке музичке сцене био је „Љупча трубач“. Као радних ХЕ „Лужница“ учествовао је и на Републичким смотрама „Сусрети другарства радника Србије“. Такође је био познат и музички састав „Лоле тупанџије“, а у Камбелевцу су сви знали за чувени музички дует „Камен Влајков Ии Никола Трајков“ који су свирали виолину, односно кларинет. Прву виолину у Лужници имао је Влајко Спасић из Камбелевца (први хармоникаш у Лужници је био неки Никола из Кијевца), а умеће свирања на виолини од њега је наследио његов син Камен.Никола Трајка Јанковић је био камбелевачки Ром који је одлично свирао кларинет.Са њима је често свирао и Часлав из Линова.Нема славе, огледа, веридбе, свадбе... на којима ова тројка није свирала и увесељавала госте.

Почетком новог миленијума млади Роми Бабушнице активно се укључују у друштвени и политички живот Бабушнице. Основали су свој фолклорни ансамбл „Лужнички Роми“, а по први пут су припремили и позоришну представу „Гарава сокак“ по идеји и у режији Радета Маринковића, тадашњег Реализатора културних активности Дома културе Бабушница.Са овом представом учествовали су на Међународној смотри аматерских позоришта у Сурдулици, као у многим местима у Србији.

Многи Роми су узели и активно учешће и у политичком животу општине.

Уместо закључка:

Лужнички Роми дају шарм и лепоту баушничкој општини а без њих она би заувек изгубила свој душу, дух и лепоту.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.