У минулим вековима Лазарице су биле један од најлепших народних обичаја , старијих од хришћанства. Лазарице су девојке које су у пролеће, када се буди природа, ишле од куће до куће, певајући и у песмама изражавајући жељу да људи имају здравља, среће и богатства. Њих је предводио „краљ“; у ствари девојка обучена у мушко одело. Зашто не мушкарац? Зато што је то типичан женски празник. Посебно су биле лепе песме намењене најмлађим укућанима и бебама:

„ Заспало ми лаленце

под бел, црвен трендавил.

Pročitajte još:

Трендавил се ронеше, на лице му падаше,

лице му се сијаше.....

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.