Зове се Душица Милетић. По презимену се види да није Лужничанка, а види се да је била лепа и –слободна. За Бабушницу пре пола века посебно. И данас би за Лужничанку било прехрабро да буде овако обучена и да игра на столу, поред срче. Чаше су празне, али по лицима присутних се види да су њихова срца пуна радости и среће, које изазивају пиће и песма и игра босих ногу.
(Драгослав Манић Форски-„Лужница“, 2001. године.)
Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.
Želite širu diskusiju?
Otvorite Građanin forum i nastavite razgovor sa zajednicom.
Nalog nije obavezan. Ako ga imate, možete se prijaviti ovde. Komentar gosta biće vidljiv nakon odobrenja uredništva.