Живот жена у Лужници у прошлом веку обележен страдањима и патњом.

Времена су често била немилосрдна према женама са ових простора и товарила им на

плећа терет који је било тешко издржати.

Pročitajte još:

Најтежи период за жене у Лужници био је током Првог светског рата када су се краљ, влада и војска повукле ка Албанији а жене оставили на милост и немилост окупатору.. Али и у тим тешким временима Лужничанке су су преузеле су сву бригу о имању, домаћинству и деци. Лужничке жене и мајке морале су да поору и пожању, да исплету и изаткају, да васпитавају децу и да преживе страхоте ратног вихора. После рата многе су морале и да брину о мужевима и синовима који су се из рата вратили као инвалиди.

Слично је било и у Другом светском рату када су им мужеви били интернирани и Бугарску на принудни рад. Многе Лужничанке су се прикључиле партизанском покрету, а многе су страдале у тој борби против окупатора. Када је дошла слобода већина Лужничанки је била стуб куће и породице. Мужеви су одлазили у печалбу, а сав посао и вођење домаћинства пао је на њихова леђа После Другог светског рата Лужничанке су учествовале у обнови и изградњи Лужнице и СФРЈ. Многе су се школовале и постале просветне раднице, лекарке, правнице, друштвено-политичке раднице.....

. Али без обзира на све недаће које су их пратиле, оне су имале магичну лепоту ,привлачност и шарм. Због свега наведеног оне су увек биле и биће наше хероине.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.