До априлског рата 1941. године снабдевање школа књигама и прибором обављано је у приватној књижари Живојина Поповића Жике.

Он је доласком из Беле Паланке у своју тазбину Лужницу, заједно са супругом Видом, рођеном у Крњину, саградио скромну породичну кућуцу, са локалом према улици, где су отворили своју приватну књижару, продавницу књига, школског прибора, уџбеника, књига наших вредних писаца, мањих и већих збирки јуначких народних песама, поучних књига из разних области, новина, листова, забавника и часописа, декламатора и дечјих новина.

Чим је Бабушница ослобођена 6. септембра 1944. године, такорећи за недељу дана Живојин је са Видом вратио све што је сачувао од окупатора и почео да дели школама, а канцеларијски материјал органима Среског народноослободилачког одбора и другим установама у оквиру Среза.

Pročitajte još:

Жикина књижара радила је до 1948. године, а затим је отворена књижара „Нови дани“ која се снабдевала преко истоимене београдске књижаре. Једно време у овој новоотвореној књижари радила је као продавац – књижар Вида Здравковић, „партизанка“ из Црвене Јабуке.

По Видином одласку, за књижара је дошао Тихомир Филиповић, из Великог Боњинца,у пролеће 1948. године. Филиповић је крајем лета 1948. године напустио ову дужност и за стално се одселио У Лазаревац, а на његово место је, крајем лета исте године, дошао Тихомир Глишић, из Великог Боњинца. Крајем лета 1949. године Глишић је отишао на одслужење војног рока. После војске радио је као содаџија у Оточцу. Касније се ванредно школовао, постао учитељ, а потом и наставник у Бољевцу, где је и пензионисан.

На дужност пословође књижаре у Бабушници после Тихомира Глишића, крајем лета 1949. године, долази Милутин Младеновић Луне,такође из Великог Боњинца. Луне је августа 1950. године отишао на одслужење војног рока па је књижара у којој је он радио променила име од „Нови дани“ у „Ново покољење“. Убрзо је и ово име промењено jер је књижара у Бабушници ушла у састав Инвалидског књижарског предузећа из Београда. На месту пословође нове књижаре дошао је Станко Илић из Брестов Дола.

Станко је као пословођа водио књижару од 1. септембра 1950. године до 10. марта 1954. године када је ликвидирао продавницу и отишао у војну школу. По налогу централе из Београда, све књиге из књижаре у Бабушници, превезене су у Пирот – у продавницу истог предузећа. Све остало из књижаре по налогу београдске централе, продато је трговинском предузећу „Таламбас“ које у мрежу својих објеката као друштвено предузеће укључује и књижару и временом је ослања на централну фирму „Културу“ из Београда и књижара добијаиме Књижара „Култура“ у Бабушници – коју преузима и најдуже веома успешно Драгослав Јовановић Драги из Драгинца.

Драги је сарађујући са „Културом“ из Београда, сам и са својим сарадником из Стрижевца, Војом Игњатовићем, који је на жалост Прерано умро, веома добро водио посао и остварио резултате на своје задовољство и задовољство школа, просветних радника, студената, омладине, пољопривредника, радника, жена, деце и домаћица.

Локал у коме је дуго радила књижара, у времену Станка Илића, па и касније, после oтварања „Културе“, коју је водио Драги Јовановић, радила је у истом локалу годинама.

Пресељена је у локал изграђен у саставу нове стамбене зграде у центру, до прилаза за двориште ове зграде, са продавницом, малим магацином и уређеним простором испред локала и богато уређеним излогом књига, прибора, уџбеника, ђачке опреме и других књижарских артикала.

На фотографијама највише доминира Станко Илић из Бресто Дола, али фотографије самих књижара не поседујемо, као ни фотографије чика Драгија и чика Воје. Па ако неко, евентуално, поседује неку фотографије књижара или горе поменутих радника слободно може да их пошаље у коментаре.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.