Кратки историјат изградње споменика и зграде Дома културе као јединственог спомен обележја слободарске Лужнице.

Споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату представља најзначајнији симбол наше Лужнице.

Идеја о подизању споменика палим борцима потекла је од бораца Лужнице.

Срески одбор Савеза бораца народноослободилачког рата за Срез Лужнички у Бабушници, на седници од 12. маја 1952. године, у заједници са органима среза и среским руководствима свих-друштвено политичких организација, донео је одлуку да се подигне споменик палим борцима у току НОБ. У каснијим активностима, уз ширу и дубљу анализу свих историјских догађаја у Лужници и бројних жртава које су пале у свим ослободилачким ратовима, а посебно у времену Првог светског рата, одлучено је да споменик монументалног облика и форме буде трајно а јединствено обележје за све погинуле борце у току НОБ-е и у време Првог светског рата.

Средства за подизање споменика прикупљана су на добровољној бази од преживелих бораца, породица погинулих бораца и грађана са читавог подручја Среза Лужничког.

Бројним сусретима на нивоу Републике, уз подршку и разумевање у Влади Србије, Скупштини Србије и органима федерације, у склопу буџета Среза Лужничког, као наменска донација Срезу,одобрена су средства за помоћ око подизања споменика,

Дома културе, Дома здравља,стамбених зграда, уређењапросторау центру Бабушнице и, уз то, и део средставаза земљане радовеи почетак изградње пута од Бабушнице према Стрелцу и Звонцу.

Све акције су тако синхронизоване да би се целина усвојеног пројекта за споменик и друге објекте у Бабушници, реализовала за две године, односно до краја новембра 1954. године када се обележавала 13-та годишњица од Народноослободилачког устанка у Лужници. Споменик палим борцима и изградња Дома културе били су део јединственог пројекта изградње спомен обележја у центру Бабушнице.

Чика Веља Ђорђевић у својо књизи „Време за памћење и незаборав“ каже да је после одлуке о подизиња спомен обележја закључен је уговор о реализацији пројекта, самог споменика, са Миланом Богдановићем ( у подножју споменика, односно бронзаних фигура стоји потпис Д. Богдановић), вајарем из Београда, као и за пројекат за Дома културе који би се уклапао у амбијентни простор самог споменика и красио центар

Бабушнице. Недоумице око тога које је име аутора споменика у Бабушници нисмо могли да добијемо ни од Завода за заштуту споменика из Ниша. Они су нам у допису из 2016. године одговорили:

„ Споменик заједно са Домом културе чини симбол масовног устанка и херојске борбе Лужнице у НОР-у 1941-45. То су објекти за културно уздизање, развијање традиција и патриотизма...

Бронзана статуa на врху гранитног постоља и бронзане плоче са ликовима симболизују ратнике у одбрани и ослобођењу завичаја у два светска рата. У том смислу је и посвета на једној и на другој страни споменика. Споменик је откривен на митингу поводом десетогодишњице ослобођења Лужнице 1954. г.“

Откривање споменика и отварање Дома културе уприличени су у част Дана Републике 29. новембра 1954. године, када је у Бабушници организован велики народни митинг.

Митинг је у присуству бројних бораца, гостију из Југословенске народне aрмије, суседних

срезова, Србије и Југославије, омладине народа Лужнице,породица погинулих бораца

и представника Солунаца, отворио Божидарв Богдановић Бошко, уз кратак поздрав упућен гостима и свим окупљенима и подсећање на погинуле борце којима је споменик посвећен.

После Бошка Богдановића говорио је Драгослав Мутаповић, члан ЦК СК Србије и открио споменик, а потом се учесницима великог митинга, својим пригодним и надахнутим говором обратио Живојин Николић Брка, генералмајор ЈНА, народни херој и посланик Скупштине ФНР Југославије.

Са митинга је упућен поздравни телеграм Јосипу Брозу Титу и ЦК СКЈ. Одавање поште обавили су, почасном паљбом, припадници одреда ЈНА из гарнизона Пирот.

Затим јеуз звук посмртног марша уследило полагање венаца поред споменика.

Иначе, у бившој СФРЈ постоје споменици палим борцима који су слични нашем (погледати фотографије Миљана Ранчића), али не поседујемо податке у којим местима се налазе.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.