Драгослав Манић Форски у својој књизи „Лужница“ каже да су за време Краљевине Југославије учитељи сваког првог месеца, када приме плату, имали бал у чувеној Виденовој кафани. Све је било као у великим градовима: шешири, машне, штапови, одела...Да се зна да су господа! Тако су их ословљавали не само ученици него и одрасли.
Музика је била из Пирота, а пила се власотиначка „ружица“ у то време вино на добром гласу.
Чувена је сторија о учитељици Цани и официру Туфегџићу, који је фијакером одлазио за њу чак у село Линово, а касније Горњи Стрижевац. Нажалост, рат их је раздвојио-заувек!
Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.














Želite širu diskusiju?
Otvorite Građanin forum i nastavite razgovor sa zajednicom.
Nalog nije obavezan. Ako ga imate, možete se prijaviti ovde. Komentar gosta biće vidljiv nakon odobrenja uredništva.