О бабушничким кафанама постоји мало писаних трагова. О једној бабушничкој кафани, односно механи, пише Феликс Каниц.

После боравка у Пироту , Феликс Каниц је септембра 1889. године посетио и Бабушницу. Прилазећи Бабушници из правца Пирота Феликс Каниц је између осталог забележио:

.......Упадљиво јако осветљење у њеној осамљеној механи показивало је да се очекује несвакидашња посета. И заиста ми је кисмет био наклоњен тог дана. Пријатно изненађен , затекао сам тамо на вечери окупљене генерале Анту Богићевића, начелника Генералштаба пуковника Јована Мишковића, пуковника Михајла Магдаленића и Светозара Љотића и мајора Драгомира Вучковића. У ову далеку и забачену долину они су дошли ради проучавања бугарске границе. Весео разговор, корисне сугестије за моја истраживања и изврстан чај скраћивали су нам вече.

У наставку описа Бабушнице Каниц презентира неколико података о становништву и насељима, црквама и развијеном сточарству:

„ Општину Бабушница чине 7 места са преко 2.600 становника у 350 кућа (према подацима из 1905 године), сам срески центар има само 24 куће и 140 душа. Пошто нема сопствене цркве, са 7 других места спада у парохију старе цркве Свете Тројице у Злокућану (с. Драгинац). На изврсном путу који од Свођа води ка Власотинцу, додирујући Бабушницу, лежи 3км јужније манастир „Света Петка“, који је 1868. обновљен, а 1880 његова посветовљена црква укључена је у горчинску парохију“.

Надалеко чувена бабушничка кафана била је ВИДЕНОВА КАФАНА (налазила се на месту где се налази „Црни врх“), а за њу је везана прича о боравку српског војводе Степе Степановића.

Интересантно је да је Степа Степановић вест о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинада примио у Бабушници. Ево шта историчари Саво Скоко и Петар Опачић пишу у књизи „ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ У РАТОВИМА СРБИЈЕ“ (БИГЗ, 1973. године).

„У тим судбоносним тренуцима српске историје Степа Степановић је заступао начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника- који се налазио на лечењу у Глајхенбергу у Аустроугарској. Наиме, после демобилизације Друге армије у августу 1913. године Степа је стављен на располагању министру војске, који га је у априлу 1914. поставио за председника Комисије за утврђивање граничног фронта према Бугарској, где је остао све до објављивања указа о мобилизацији српске војске.

У рано јутро 29. јуна, док је Степа пред кафаном у Бабушници очекивао да му кафеџија донесе црну кафу, деловођа му је уручио телеграм о погибији аустроугарског престолонаследника Франца Фердинада и његове жене Софије у Сарајеву. Када је прочитао депешу, Степа је неколико тренутака гледао у даљину, а онда испричао њен садржај члановима Комисије и узбуђеним гласом додао:

„То не ваља. Дај боже да Аустрија не баци кривицу на нас. Ако то буде имаћемо страшан рат, можда европски или још горе, а ми се нисмо још ни одморили, а о спреми да и не говорим“.

Позната је била и кафана ЛАЗЕ СТАНКОВИЋА која је била смештена у просторијама некадашњег „Савременог дома“. Она је била позната што су се у њoj окупљали срески чиновници и играли билијар. Наравно, уз конзумацију јела и пића.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.