Село Војници је у времену после рата било познато по највећем броју магараца у Лужници. Свако домаћинство је морало да има барем једно магаре , због дотеривања воде из суседног Горњег Крњина. Поред врела у Горњем Крњину коришћена је вода и из Мартин Дела Костурске реке. На овој реци жене из села су прале веш, тамо га сушиле и доносиле кући, али то није било могуће у време зиме и великих снежних наноса.

Године 1954. године у септембру месецу, група омладинаца и грађана покренула је иницијативу да се реши питање довођења воде. Обратили су се Милутину Ранчићу из њиховог села који је био председник општине са седиштем у Горњем Крњину, Mладену Ћирићу који је својевремено био повереник у срезу и Велимиру Ђорђевићу који је дошао за учитеља у њиховом селу - са захтевом да се о томе разговара и личним средствима грађана за неколико година реши овај животни проблем. Истовремено да се затражи помоћ од среза Републике Србије, па и ФНР Југославије.

Време је учинило своје и после 10 година у селу се одлучно и организовано кренуло у изградњу водовода и то уз помоћ Општине, предузећа „Нишавска долина“, Хемијске индустрије Лужница, Хигијенског завода Србије и инжињерске јединице гарнизона ЈНА уПироту.

Pročitajte još:

Уз пуно залагања и много рада и самоодрицања самих грађана, водовод је изграђен и коначно је вода стигла у село 6. јула 1966. године. И као да је сама судбина хтела, водовод је пустио и спомен чесму погинулим борцима открио Велимир Ђорђевић, председник Скупштине општине, који је заједно са грађанима покренуо ову важну акцију. Свечаном збору, народном весељу и ручку који су грађани села Војници приредили градитељима и учесницима у пружању помоћи на овом, за тадашње време, великом подухвату.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.