Велико Боњинце одувек су чинили активни и предузимљиви људи, људи од знања и са смислом да развијају пољопривреду, занатство, циглоцрепарску и металну индустрију. Многи су се ангажовали и уз помоћ машина за производњу соде воде и безалкохолних пића од давнина су познати скоро у свим крајевима земље као содаџије. Из бројних породица деца су се школовала у средњем, а један број и у високом образовању. Многи су били познати као власници занатских радњи, цигло- црепана и металних погона. Имали су изузетно велики број интелектуалаца, добрих и афирмисаних стручњака у области привреде, здравства, образовања и других делатности.

По предузимљивости биле су познате и Уважаване породице Станковић, Лозанић, Соколовић, Коцић, Богдановић и друге.

На национализованој имовини браће Станковић, Радисава Дисе и Тихомира, у Великом Боњинцу 1956. године основано је Метално предузеће и ливница „Балкан“( прави назив био је: Комунално предузеће „Балкан“ Велико Боњинце“).

Pročitajte još:

Бавило се израдом пољопривредних алата и машина, машина за цигларско-црепарску индустрију, машина за текстилну индустрију, водених турбина, ливењем делова од машинског лива и обојених метала. Предузеће мења назив 1958. године у Занатско метално предузеће и ливница „Балкан“, а затим наредне године мења име у Метално предузеће и ливницу „Балкан“. Развојем предузећа 1973. године постаје Метална индустрија „Балкан“ са радним јединицама Машинска, Ливница и Управа и обрачунским јединицама Транспорт и Раднички ресторан.

Овом предузећу уступљена је и мала хидроцентрала у Модрој Стени. Основна делатност овог предузећа била је производња пољопривредних алата и машина, машина за цигларско-црепарску индустрију, машина за текстилну индустрију, водених турбина, ливењем делова од машинског лива и обојених метала.. У почетку у предузећу су радили Радисав и Тихомир као бивши власници, са својим синовима машинским техничарима Станиславом и Томиславом. Заједнички су производили и реконструисали цигло- црепарске машине, производе и одливке од метала. Имали су солидну радионицу, са обученим радницима и столарску радионицу за израду калупа за одливке. Ливница је и радила за потребе фабрике, машинске радионице, али је у многоме задовољавала и потребе грађана из ближе и даље околине.

Ово предузеће је запошљавало је у просеку сто радника, највише металацаи ливаца,и неопходан број у стручним службама.

Предузећем је у почетку руководио Милентије Стојановић, као директор, са Светомиром Милошевићем и Тимотијем Мијалковићем, као стручњањацима за послове финансија и књиговодства.

Временом су предузећем руководили на месту директора: Станковић Томислав, Митић Владимир, Милошевић Тимотије, Мијалковић Тимотије, Петар Цветковић из Ниша, Јордан Миленковић и Профир Јанковић из Великог Боњинца.

Предузеће мења назив 1958. године у Занатско метално предузеће и ливница „Балкан“, а затим наредне године мења име у Метално предузеће и ливницу „Балкан“. Развојем предузећа 1973. године постаје Метална индустрија „Балкан“ са радним јединицама Машинска, Ливница и Управа и обрачунским јединицама Транспорт и Раднички ресторан.

Највећу кризу у пословању „Балкан“ је имао 1964. године када је пословао са великим губицима. Санација предузећа је урађена захваљујући државним средствима из Фонда заједничких резерви Србије (издвојено је 20.000.000 тадашњих динара).

После ове санације предузеће је дужи низ година радило у скученим производним условима, са застарелом опремом и у неадекватним просторијама. Уочене су производне могућности, али уз услов да се изврши нужна реконструкција, обезбеде нове машине и просторије производне хале.

На основу изјашњавања радника на референдуму МИН Балкан је од 1. октобра 1976. године постао један од ООУР-а „МИН“ Фабрика пумпи „Јастребац“ из Ниша. Удружење ООУР „Балкан“ Велико Боњинце издваја се 1982. године из РО „Јастребац“ Ниш и прелази у састав СОУР МИН Радна организација за приозводњу дизалица и металних конструкција „12 Фебруар“ у Нишу – ООУР за производњу машина и процесне опреме „Балкан“ Велико Боњинце.

Предузеће се 1991. године поново осамостаљује и региструје под именом Мешовито предузеће за производњу ливених и кованих производа, металних, грађевинских и других конструкција, машина и уређаја „МИН-БАЛКАН“, деоничарско друштво са седиштем у Великом Боњинцу.

Стечајни поступак „Балкана“ је покренут 10. маја 2010. године, а завршен је 12. августа 2013. године.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.