Звоначка бања је најлепши природни кутак Који је природа даровала овом крају и читавој Лужници још од времена Римљана.

Тамо су још у римско време постајала купатила за лечење реуме и лечење нервних болесника.

Та купатила су, у време када је бањом као управник руководио Тодор Стојанов - звани Тоша Икало – реновирана комплетно за потребе лечења бројне клијентеле из ближе и даље околине, па и из удаљенијих места Србије.

Pročitajte još:

Рачунало се да ће са изградњом рудникабити с творени услови за комплетну и свеобухватну урбанизацију,комунално опремање,проширење путне мреже и стаза, изградње нових објеката за пријем гостију, отвореног базена,новог система електрификације, а временом и изградњу новог хотела са опремом, собама,кадама и малим базенима у њему за прихват гостију и пружање здравствених и бањских услуга.

Због одустајања од изградње рудника, услове у бањи морали су да стварају људи који су тамо руководили и радили као радници, уз пуну и свесрдну подршку општине.

Приступило се уређењу и пристојнијем опремању старих објеката за пријем и смештај гостију, пружање угоститељских и здравствених услуга.

Са довођењем далековода до Звонца и бање побољшано је и дуготрајније решено питање снадбевање електричном енергијом.

Шездесетих година, уз ангажовање Тодора Станојева и е Веље Ђорђевића а уз помоћ Туристичког савеза Србије, односно лично Бранка Пешића, у бањи је изграђено пет нових вила, са по 6 гостинских соба, побољшани су санитарно- хигијенски услови, завршена изградња пута од Звонца до бање, пута од центра бање и стаза за шетњу, као и пута од бањских тунела па све до некадашњег тунела за пругу.

Момир Моша Адамовић, са сарадницима из Звонца, уз помоћ општине, отпочео је и успео да изгради отворени базен, који је постао привлачан за све госте, посебно за младе, и омогућио да бања по свему што је урађено као лепо и скромно, колико се могло, постане привлачна и значајна туристичка дестинација на дужи рок.

Да би се побољшао квалитет услуга и повећала посета, договором са кадровима из Звонца и општине бања је интегрисана и са свим објектима постала део предузећа „Црни врх“ из Бабушнице, којим је руководио директор Александар Мијалковић, а после њега Јосиф Александров.

То је био вредан подухват у погледу сређивања бање и објеката у њој и побољшања смештајних бањских и угоститељских услуга уз помоћ радника из предузећа „Црни врх“, посебно у времену летње сезоне.

Априла 1979. године почела је градња хотела високе Б категорије у Звоначкој бањи. Извођач радова било је Грађевинско предузеће „Градња“ из Димитровграда. Хотел је изграђен 1983. године, а заванично је отворен јуна 1987. године. Хотел је грађен са каскадама, на изразито брдовитом терену, по узору на познати хотел „Сребрна крила“ на Флориди.

Име хотела „Мир“ изабрано је гласањем на Радио Пироту. Слушаоци Радио Пирота учествовали су у емисији „Кум преко конкурса“ и гласали су за предлоге имена хотела. Највећи број гласова слушалаца добило је име „Мир“.Поред имена „Мир“ у ужи избор за име хотела ушла су имена: „Кањон“, „Озон“, „Горски цвет“ и“Звон“ (78 предлога за име хотела стигло је на конкурс).

Раднички савет УРО „Србија“ изабрао је име „МИР“.

Додељене су награде учесницима конкурса за давање предлога имена новом хотелу у Звоначкој бањи. Добитник прве награде (седмодневни боравак у хотелу високе „б“ категорије за две особе) је СРЂАН ВЕСЕЛИНОВИЋ из Пирота.

Иначе, прва Ликовна колонија у организацији Ликовне секције Дома културе Бабушница одржана је у Звоначкој бањи 1989. године.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.