Лужница је прва привредна организација основана на територији ондашњег среза Лужничког, 19. јануара 1948. године, са имовином jедног млина и хидроцентралама у Љуберађи са само три радника.

Са национализацијом имовине Циглане „Браћа Манић“ у Драгинцу 1951. године проширује се делатност овог предузећа и оно добија назив Среско привредно предузеће „Лужница“ у Бабушници.

Основна делатност овог предузећа била је решавање комуналних проблема и пружање услуга. „Лужница“ је из године у годину ширила своју делатност (столарска радионица, мељава, препакивање разних зачина, дистрибуција електричне енергије, услуге превоза, производња ацетата и др.).

Била је лоцирана у средишту Бабушнице, преко Пута данашње судске зграде и блока новосаграђених станова. Средином педесетих година,тачније крајем 1957. године, добија нову

локацију, зграду бившег пограничног штаба са земљиштем око овог објекта и зградама којесу биле саграђене за потребе Дома деце палих бораца и ЖФТ. Убрзо отвара погон за производњу ималина, шири производњу ацетата, почиње са производњом предмета од пластичне масе, отвара погон за производњу сирћета, алатницу, обезбеђује свој превозни парк,магацинске просторије, малу хемијску лабораторију и велики базен за воду из Стола ( дужина водоводне мреже била је 6 километра) која је била најбитнија за призводњу сирћета.

Изградњом нове хале за штанц машине и производњу пластичних цеви- проширена и увећана производња од пластике. Изграђен је и технички нешто боље опремљен погон за производњу ацетата,а убрзо је отворен и Погон за израду пластичних кеса и фолија за разне намене. Изграђен је и почео са радом Погон штампарије,а убрзо потом магацин, просторије за смештај, одржавање и поправку сопствених камиона,котларница за парно грејање, хала за производњу метакрилатних плоча, емајлирница и ресторан друштвене исхране. Библиотека

Важно је напоменути да су се са пресељењем на нову локацију из састава „Лужнице“ издвојили

Као посебни погони од који су временом постала нова предузећа: „Сува планина“ за производњу цигле и црепа, експлоатацију глине,израду елемената за каљеве пећи и монтажу каљевих пећи, за експлоатацију „Бентонита“ у Завидинцу и квалитетне глине у Радошевцу, за извођење грађевинских радова и пружање услугапревозом, „4. јули“ за производњу намештаја и столарије и Електро- предузеће „Комарица“, са делатношћу производње и дистрибуције електричне енергије и извођења радова на електрификацији у општини.

После 1960. Године „Лужница“ се убрзано развија: шири погон емајлираног посуђауза

Коришћење електричних пећи сопствене израде; поред производње металокрилатних и валовитих плоча, шири производњу ластичних Цеви свих димензија; уводи израду полиестеа

Набавка нове велике машине за производњу фолија,за израду пластичних нити,тканих

врећа,канапа за пољопривреду и конопаца за разне намене. Дограђује халу у Драгинцу која

је била првобитно намењена за текстилни погон ткачнице, у већ постојећу халу монтира

машине за ткање и израду полиестерског платна и врећа од пластичних нити. Недалеко

од ових хала гради посебну производну халу и шири производњу од полиестера. На основној

локацији у Бабушници отвара продавнице својих производа за потребе грађана, а преко

своје комерцијалне службеи одређеног броја трговачких путника веома успешно пласира

своје производе- што јој омогућава да из године у годинуувећава физички обим роизводње, број радника и доходак.

Број запослених од 37 радника у 1955. години и 258 у 1965. на крају 1981. године нарастао је на 346. Вредност непокретне и покретне имовине била је велика и добрим делом остварена добровољним радом самих радника, уз помоћ омладине, службеника и сељака из околних

села.

Располагала је и као своју и друштвену имовину књижила: седам производних хала, Управну зграду, ресторан, плодно земљиште, Транспортна средства, екструдере, машине за извлачење пластичних цеви, велику пресу за пластичну фолију, машине за пластичне нити и канап, разбоје за ткане вреће, калупе за разне врсте производа од полиестера, металакрилатне плоче разних боја и димензија и другу имовину. Велики апарати са амбалажом, базеном за воду за производњу сирћета, мала хемијска лабораторија и просторије за смештај и чување ватрогасне

опреме, наоружања и опреме за потребе Општинског штаба Територијалне одбране. Ето, то је та свима нама драга, за срце прирасла и незаборавна ХИ Лужница“, из које је израстала и даље се ширила производња као извор дохотка и зарада за раднике, за њихов лични и друштвени стандард, за потребе грађана и друштвених делатности и потребе ширих заједница (Србије и Југославије).

А на челу „Лужнице“ о д почетка њеног стварања били су руководиоци: Десимир Вацић, Мирослав Спасић, Сретен Крстић, Станислав Станковић, Новица Голубовић, Љубомир Станковић, Бранимир Ђурић, Драгослав Маха Стојановић, Станко Вељковић , Драгомир Митић.

Прва библиотека у оквиру једне фабрке отворена је 17. јануара 1980. године у оквиру ОOУР „Лужница“. Библиотека је имала 400 књига, а првог месеца од почетка рада учланила су се 135 радника.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.