РАДОСЛАВ ЈОЦИЋ ИЗ СУРАЧЕВА - РОДОНАЧЕЛНИК БИЦИКЛИЗМА У БАБУШНИЦИ

Интересовање за развој бициклистичког спорта уследило је 1955. године заједно са жељом многих у Лужници да дођу до бицикала које је онда масовније почела да производи фабрика „Партизан“ из Суботице. Многи су онда дошли на идеју да купе бицикал и користе га као превозно средство до Бабушнице и од Бабушнице до околних села, па и удаљенијих места(Пирот, Бела Паланка, Ниш...).

Највеће интересовање за бициклистички спорт показао је Радослав Јоцић,радник Хемијске индустрије „Лужница“ из Сурачева. Он је на бициклу прокрстарио скоро сва Лужничка села, а доста је путовао од Сурачева и Бабушнице за Белу Паланку, Ниш, Пирот, Димитровград, за Лужничко Заплање, Власотинце и Лесковац.

Њему се на овом плану придружио још један број радника и младих са села, а посебно један број учитеља који су службовали у Бабушници и околним селима.

Радослав је са пуно смисла, воље и љубави показао своје склоности, способности и

жеље за бављење овим спортом. Он се сматра утемељивачем и доајеном бициклистичког

спорта у Лужници. Жеља му је била да учествује на такмичењима у широј околини, у Нишу, на југу Србије, у Македонији, око Београда и шире у Југославији.

Да би ту своју такмичарску жељу остварио он је пре и после запошљавања у Нишу од родног с ела Сурачева и Бабушнице до Ниша и из Ниша путовао бициклом више од 40 пута.

Као прави бициклиста и човек који као спортиста и уметник у вожњи користи свој

бицикал, да би могао да учествује на разним такмичењима постао је члан бициклистичког клуба „Железничар“ у Нишу.

Маја 1962. године учествовао је на првом такмичењу бициклиста у Белој Паланци

– у част празника рада и показао добре резултате.

Касније, односно 16. јуна 1963. године на брдском Такмичењу на Грамади код Ниша освојио је прво место. На такмичењу у Шапцу под именом „Глас подриња“ – у вожњи од Шапца до Зворника и назад освојио је друго место. У трци кроз Македонију на релацији Скопље – Титов Велес и назад, возио је изузетно добро, пао, поломио кључну кост и одустао од даљег наступа.

У вожњи путевима Косова и Метохије 1964. године освојио је друго место. Веома успешно стартовао је у трци кроз Србију од Суботице, Новог Сада, Шапца, Смедерева па до Крагујевца.

Добитник је бројних признања, диплома и похвала, па и скромних награда.

Попут Радослава, бициклисти Станковић Бранислав „Свође“, Борко Богдановић „Керла“

и Данко Димитријевић више пута су организовали бициклистичке туре од Бабушнице до Боњинца, Свођа и Власотинца, затим до Беле Паланке, Пирота, Звонца и Димитровграда.

Често су бициклама путовали до околних места у којима су одиграване значајне фудбалске и друге утакмице као и утакмице у којима је учествовао спортски клуб ФК „Лужница“ из Бабушнице.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.