Један од најстаријих, најбољих и најпосећенијих музичких фестивала у Лужници.

Према изјавама неких мештана Љуберађе Фестивал младих „Комаричке вечери“ први пут је одржан 1961. или 1962. године. Није никад прекидан, ни у највећој инфлацији деведесетих година . Увек је одржаван. Што се тиче програма фестивала, аудиција се одржавала у 16-17 сати у категорији народне и забавне музике. Онда, увече око 21 сат већ је такмичење.

Прво у народној, па забавној музици. Онда имамо избор за мис вечери и неке наградне игре за гледаоце које су покривене из спонзорства и од куповине карата. Када буде избор за мис вечери, они који имају улазнице гласају.

Pročitajte još:

После такмичарског дела фестивала почиње игранка, обично до 4-5 ујутру. Што се тиче музике, наступа оркестар из Бабушнице. Раније, први фестивали који су били, била је стандардна музика из Димитровграда. Шопи су се звали. Предводио их је чувени трубач „Шпира“ који је обожавао да свира на фестивалу у Љуберађи. Жива музика је у питању. Нема музике са неког музичког уређаја. Они свирају све жанрове музике.“

Драган Божиловић у свом фељтону о музичкој групи „Албатроси“ из Бабушнице каже да их је руководство месне заједнице Љуберађа позвало да свирају на ПРВОМ фестивалу младих „Комаричке вечери“. Он даље каже да је група пратила певаче у конкуренцији забавне и народне музике, али да није имала увежбан репертоар за каснију игранку. Али без обзира на све тај фестивал је био за њега најлепши тренутак у његовом „музичком животу“.

На фестивалу су учествовали певачи из Лужнице, Пиротског округа, Власотинца, Лесковца, Ниша, долазили су из свих крајева Србије. Фестивал су водили и позната новинарска имена тадашњег радио Ниша....

Долазе и гости из Младеновца, из Београда специјално на фестивал и ујутру се враћали кући. Читаву ноћ су остајали на фестивалу.

О самом фестивалу, о атмосфери, лепоти августовске ноћи, најбоље говори професор у пензији пореклом из Љуберађе:

То је једна атракција за оне који живе овде. Ноћас људи не спавају. Матори изађу да ладају, да прошетају. И децу шетају, бебе шетају. Живи се за ту ноћ. То је једна ноћ у годину дана која се ишчекује. Поред реке, исто, омладина доста роштиља и то ноћас. Пале се ватре. Па се чак ноћу и купају.“

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.