ЉУБЕРАШКИ ВАШАР

У Љуберађи се сваке године 2. августа, на дан Св. Илије, одржава вашар који носи назив према овом свецу.

Љуберашки вашар се сматра једним од најстаријих у југоисточном делу Србије.

Специфичност вашара у Љуберађи огледа се у томе што се простор на коме се одвија вашар не може прецизно одредити. Наиме, може се рећи да се вашар простире на већи део села и да је некада имао, а има и данас, својеврсну структуру. Ипак, неке компоненте те структуре су се одавно угасиле са нестанком Комаричког вира. Једна од њих, скок у Комарицу, одавно је нестала.

„Вашариште“ с е протезало дуж „чаршије“ па све до фубалског игралишта за мали фудбал.Сточни вашар је мењао места, али се на крају скрасио поред реке „Мурговице“.

Љуберашки вашар је био веома посећен, поред многобројних лужничана на вашар су долазили људи из Власотинца, Лесковца, Пирота и из свих крајева Србије.

У монографији „Вашари у пограничју“ о вашару у Љуберађи говори мештанин:

„ Преко дана је више старијих, а увече више млађих људи. Роба се тамо продаје до мрака. Турнир у малом фудбалу одржава се у току вашара. Једна општа гужва. Прво, народ се креће и у једном и у другом правцу. Тешко се мимоилазе. Тамо на вашару само у једном делу омладина игра коло. Ту је плех музика и све остало. У другом делу, паприкари, нарочито Лесковчани. Продају паприке, лубенице и тако. А онда опет су тамо поређани шатори са робом, али је много света било. Прашина је била велика. То није могло дасе дише од прашине. Девојке су облачиле оне сукње, путаре, и јелеке неке су носиле. Мушкарци су носили панталоне од грубог сукна и панталоне на бриџ, тако су се звале. То је општа гужва једна. Свако има свој интерес. Неко купује, неко продаје, неко нуди. Неко виче: “Навали народе!”, “Мекике!” итд. Рекламирају робу, гледају да продају свој роизвод. На вашар иде сваки да се погађа. Да купи јефтино, а да прода скупо. Свако гледа да прође боље. Ту не може да се јави инцидент. Ако прода, прода. Ако неће, у реду је. Има надметања међу купцима, али није изражено тако да се неки побију. Нисам запамтио неку већу тучу која би била карактеристична.

„Раније је била толика гужва да се сат времена путовало колима од улаза у Љуберађу до Црквених ливада. Ту није могло да се прође од народа. Па, ту је било оро. Ова ливада постане прашина, нестане трава. То се све уништи од играња, од певања.“

Некада су на вашаару пуном паром радиле кафане, шатори са музиком уживо и певачицом. Било је много занатлија који су продавали своју робу, било је рингишпила, великог и малог, слатких производа: сладлед, свилене бомбоне, обланде, клакери.

Вашар данас нема снагу, какву је некада имао. Љуберађа полако нестаје, губи становништво. Данас се социокултурни значај вашара огледа пре свега у дружењу и сусрету одсељених мештана.

„Да није вашара Љуберађа би била још у тежем положају. Вашар врати неку живост, бар за неко време. Тако да је значајан. Ако би се вашар укинуо сигурно да би село још више замрло. Овако бар у то време мало оживи.“

„Ово ће да изумре. То ће за пар година да нестане. То је сигурно. Неће имати ко да долази, нити ће трговци имати потребе да долазе. Јер код нас се села гасе, села пропадају.“

Испитаник, управник поште, мештанин (из монографије „Вашари у пограничју“).

Љуберађа има још један вашар, на Михољдан. То је сточни вашар. Тада је крај сезоне, па се стока или размењивала или продавала. Тога и даље има, само што је доста слабо. И питање је до када ће га и бити.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.