„СВИЊЋА“

За ову игру је потребно најмање тројица играча. За ову игру су потребни овчарске тојађе које на доњем крају имају задебљање, па су се због тога звале“ криваци“ и један комад облог дрвета величине јајета (свињћа).

На равнијем терену, на растојању од најмање два метара у кругу ископају се рупе. Свако од играча стоји поред своје рупе са својом тојагом. У средини круга је такође рупа поред које је „свињћа“ и „свињћар“.

Pročitajte još:

Сви играчи свињће држе тојађе у својим рупама. Свињћар гура свињћу и гледа како да превари неког играча и убаци свињћу у његову рупу.Играчи се бране, односно бране своје рупе држањем тојаге у своју рупу и у погодном тренутку тојагом гурају свињћу што даље од своје рупе.

Уколико терач свињће успе да утера свињћу у рупу неком од играча или први стави тојагу у рупу, играчи мењају места и онај који не стигне да стави своју тојагу у рупу постаје свињћар.

Када је више играча у игри сви су активни у игри и гледају да што даље отерају свињћу, али тада и свињћар има више прилика да искористи неопрезност играча и стави своју тојагу у рупу.

Овчарство у Лужници

Некада је лужнички крај био познат по овчарству.

За време турске окупације на територији данашње општине Бабушница била су регистрована 20 џелапа који су били дужни да годишње, Турској држави, доставе, односно обезбеде 2.245 оваца.

Све до 1900 године, било је домаћинстава у Лужници која су чувала и преко 1000 брава ситне стоке. Многи домаћини су са поносом носили најлепши чобански епитет „трипут иљадио“. Овај епитет се односио на сваког домаћина који је успевао да на три Ђурђевдана изброји по 1000 својих оваца и коза.

Уочи Другог светског рата, на подручју бабушничке општине било је 51.640 оваца

После Другог светског рата у општини Бабушница драстично се смањује број оваца и коза, што је изазваало дефицит у сточарским производима, што је условило повећање броја говеда (краве и волови). Средином шездесетих бло 49.839 оваца. Данас је тај број вишеструко смањен, а број оваца ће бити све мањи и мањи у будућности због катастрофалне демографске ситуације у општини Бабушница.

Што се тиче коза (У Лужници је владало уверење да је коза „сиротињска мајка“)њих је уочи рата било 11.746. После рата, у циљу подизања и заштите шума, оне се уништене.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.