У годинама после рата, на иницијативу Савеза бораца покренута је широка акција на пружању скромне помоћи породицама погинулих бораца и жртвама фашистичког терора и на потпунијем сагледавању њиховог материјалног, здравственог и социјалног стања.

Основан јуна 1955. Године, а почео је са радом септембра исте године.

Прве године у дому је било око шездесетак штићеника, а деца су била смештена у зграду садашње полицијске станице, а хранила су се у УП „Црни врх“.

Pročitajte još:

Управник Дома био је Градимир Ранђеловић, учитељ, а за васпитаче су постављени Зорица Станковић (Димитријевић) и Боривоје Богдановић.

У основној школи је образовано посебно одељење од 40 ученика из дома. Набављени су и подељени уџбеници и школски прибор, као и средства за одржавање хигијене .

Септембра 1956. године за управника Дома, одлуком Савета за просвету, постављен је Велимир Ђорђевић, учитељ из Извора.

У септембру 1957. године примљено је још 60 штићеника са подручја Бабушнице и Пирота

у прву годину школе и 20 из треће године Дома деце у Пироту. Одлуком Савета за здравље и социјалну политику среза Пирот, број штићеника је повећан на 111.

У септембру 1957. године примљено је још 60 штићеника са подручја Бабушнице и Пирота

у прву годину школе и 20 из треће године Дома деце у Пироту. Одлуком Савета за здравље и социјалну политику среза Пирот, број штићеника је повећан на 111.

Јуна 1958. године преко 50 штићеника из Дома завршили су школовање – односно осмогодишњу школу у Бабушници.

Исте године Дом је престао са радом.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.