ОМЛАДИНЦИ И ПИОНИРИ ФУДБАЛСКОГ КЛУБА „ЛУЖНИЦА“ БАБУШНИЦА

Некада је фудбалска игра била спорт број један за децу и омладину Лужнице. Љубав према фудбалу била је попут Балашевићевог стиха: „Једино ми важно било да постанем лево крило или центарфор школског тима“- то је и био сан сваког детета. Фудбал се много волео и играо се свуда и на сваком месту, голови су били обележавани камењем, школским торбама... Све је прштало од велике енергије и свако је желео да „пика“ фудбалску „бубамару“. Па чак и они који су имали две леве ноге желели су да играју ово прелепу игру. „Ако не умејеш да играш барем посмитај“-често се чуло за оне што су слабије баратали фудбалском лоптом. Или „немој се наплиташ када не умејеш“, гласно су ову реплику изговарале фудбалске ведете онима који се нису баш најбоље сналазили на игралишту.

Деца и млади су обожавали и навијали „Звезду“ и „Партизан“, али било је и оних који су навијали за „Динамо“ из Загреба или „Хајдук“ из Сплита. Али сви смо седамдесетих навијали за „Раднички“ из Ниша када је играо у Купу УЕФА, када су у Ниш гостовали Наполи, Грасхоперс, Фејнорд, Данди јунајтед. Велика подршка и еуфорија која је тих година пратила ФК Раднички у сезонама европских купова кулминирала је 7. и 21. априла 1982. године када је екипа заустављена у полуфиналном двомечу Купа УЕФА од стране немачког Хамбурга, са великим Хрубешом и Калцом као водећим звездама немачког великана. А из тог времена остала нам је у сећању и песма посвећена великим успесима Радничког „Куде је тај Ниш?“.

Pročitajte još:

Са колико смо страсти и радости пратили Звездино путешествије ка финалу Купа УЕФА 1979. године, када је несрећно изгубила од Борусије Менхенгладбаха, голом Алана Симонсена из сумњивог пенала. Али добро памтимо мук на „Хајберију“ када је Дуле Савић изједначио прелепим голом против лондонског Арсенала и одвео Звезду на меч против Вест Бронвич Албиона, а голом против берлинске Херте одвео клуб из Београда до финала. Памтимо и Звездиног џокера Милоша Шестића који је својим головима одвео Звезду до финала.

За децу Лужнице ипак је највећи сан био да тренирају и играју за ФК „Лужницу“. Омладинци су давали све од себе да се нађу у првом тиму, док су се најмлађи калили и доказивали у пионирској школи, коју је водио Љутица Марковић „чика Љути“.

У пролеће 1978. године оформљена је пионирска школа фудбала, а организовано је такмичење у регионалној лиги Пирота у коме су учетвовали пионири фудбалских клубова из Бабушнице (Лужница), Пирота (Раднички, Јединство, Прогрес), Димитровграда (Балкански) и Беле Паланке (Јединство).

На фотографијама које видите су омладинци и пионири фудбалског клуба „Лужница“, а фотографије су снимљене седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.