ЉУБИСАВ ДИНЧИЋ „ ЉУПЧА ТРУБАЧ“- ПРВА ТРУБА ЛУЖНИЦЕ

Прва труба Лужнице која је обележила многе испраћаје у војску, свадбе, рођендане, крштења, славе, саборе, вашаре.....

Скица за портрет Љубисава Динчића, надалеко чувеног „Љупче трубача“

ПОЛА ВЕКА СА ТРУБОМ

Када се спомене труба Лужничанима је прва асоцијација –Љупча трубач. Овај наш „Луј Армстронг“ као да је био предодређен да постане музичар. Додуше, у почетку није било нимало лако. Рођен у пиротском селу Мали суводол, мали Љубисав рано остаје без оца, а мајка се се потом преудала и преселила у Проваљеник. Године 1950. Његов старији брат Момчило купује прву трубу. Очух није имао разумевања за музику, али је мајка била на Момчиловој и Љупчиној страни. Њих двојица чувају сеоску стоку и при том, потпуно самостално, уче да свирају на труби.Када је Момчило увидео да је млађи Љубисав рођени таленат за музику, савладао је сујету и несебично му препустио инструмент који ће убрзо прославити фамилију Динчић Млади Љубисав ће убрзо основати дувачки оркестар (блех музика) и кренути широм наше општине, али и много даље. Присећајући се својих првих свирачких почетака, Љубисав каже да су раније породична весеља по великим (гостињским) собама, а свирало се „на суво“ , дакле без разгласа. Најпре су на весељима свирали један или два хармоникаша, а касније им се придружује и контрабасиста. Љубисав је дуго времена свирао у оркестру Славољуба Урошевића, хармоникаша из Радошевца. Испрва, каже Љубисав, није такорећи било ни радија ни транзистора. Своје прве „тачке“ мали Љубисав „скидао“ је на сеоским славама, непогрешиво, попут магнетофона, упијајући сваки тон. Један од највећих узора био му је тада чувени фрулаш Сава Јеремић.

- „ Сада је музика господски посао. Раније смо пешице ишли у Стрелац, Војници, Трњану, Остатовицу, Црвену Јабуку, раков Дол, Звонце... сада се путује колима, а и озвучење олакшава посао, нарочито дувачима и певачима. Када се само сетим како је било раније! Из топлих соба ознојени изађемо пред старојка и кума и засвирамо коло напољу. А сада-боле руке, ноге, сви зглобови-каже Љубисав.

Како примећује Љубисав „радни век“ трубача је 10-до 15 година.

Свој раскошни таленат и беспрекорно познавање инструмента Љубисав Динчић показао је и широј музичкој јавности. Радо се сећа наступа за нашу општину у некад поуларном „Знању-имању“, а наступао је са еминентним музичарима, као на пр. Са Чаславом Љубеновићем, вишеструком „Првом хармоником Југославије“, пореклом са ових простора.

Љупча трубач на „Смотри другараства радника Србије

Љубисав Динчић је заступао ХИ „Лужница“, у којој је радио, на Републичкој смотри „Сусрети другарства радника Србије“ у категорији музичко стваралаштво.

Лужничке новине из 1987. Године о томе пишу:

.... Љубисаву Динчићу је ово био други узаступни наступ на републичкој смотри. Новинари „Лужничких новости“ обишли су Љубисава Динчића у његовом селу Проваљеник и поводом свог успеха о н је за новине рекао:

„Трубу сам научио да свирам у свом родном Проваљенику, чувајући свиње и то још далеке 1953. године и то самоук. У почетку сам покушавао да учим код куће, али су ми се сви смејали. То је личило на све, али најмање на музику. Зато сам кришом трубу носио са собом у планину и тамо у планини дувао до миле воље, плашећи свиње и птице, али сам после доста труда и упорности на крају и успео.

Сада имамо свој састав блех музике и нас шесторица свирамо на свадбама, испраћајима, рођенданима и разним весељима. Са мном је и мој брат који свира соло-трубу. Надам се да ћу на овогодишњим сусретима освојити награду“.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.