ПРВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИГРАНИ ФИЛМ „РУДАРЕВА СРЕЋА“, ЈОСИПА НОВАКА СНИМЉЕН ЈЕ И НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА

Први биоскоп у пиротском округу био је у селу Ракита (бабушничка општина) у згради сеоског дома који је изграђен 1921. године.Биоскоп је био отворен због почетка рада рудника каменог угља у Ракит који је у почетку запошљавао преко 1000 рудара. Биоскоп је радио до затварања рудника 1938. године.

За Ракиту и рудник „Јерма“ везана је још једна занимљивост.

Један од првих југословенских играних филмова снимљен је у кањону реке Јерме, односно у селу Ракита које припада бабушничкој општини. Овај атипични капиталистички пропагандни филм назван „РУДАРЕВА СРЕЋА“( 1929. г) сниман је са циљем покретања рударске индустрије југоисточне Србије, конкретно, како би се промовисао рудник угља „Јерма“ у селу Ракита, који се у то време градио. Директор Есконтне банке из Београда Лазар Бугарчић, посланик Драгиша Метејић и гувернер банке Бајлони који су финансирали изградњу рудника „Јерма“ понудили су Јосипу Новаку, већ познатом загребачком редитељу по рекламним филмовима, да сними пропагандни филм о овом руднику.

Новак је прихватио понуду, али није хтео да сними само рекламу, него је написао сценарио за играни филм у који је, кроз причу о настанку рудника, уткао и мелодраматичну причу о љубави младог рудара према ћерки власника рудника, али и о негативцу, суровом продавцу алкохола, који хоће да обешчасти девојку и уништи рудник.

Филмска екипа, прдвођена Новаком, у лето 1928. стигла је у пределе кањона Јерме, снимајући уз своју причу и изградњу железнице којом ће угаљ бити транспортован.

Главне улоге у филму тумачили су: београдски глумац и редитељ Милутин Бата Николић, лепу кћер власника рудника играла је Љубица Вељковић која се појавила под псеудонимом- Анита Мир, а младог рудара који се у њу заљубљује, локални лепотан, пиротски геометар Чедомир Пенчић, кога је Новак запазио испред хотела „Национал“ пролазећи кроз Пирот.

Радња филма је занована на мотивима приче о благу цара Радована, које се наводно налазило у кањону реке Јерме, на тај начин критикујући празноверје националних мотива, сугеришући да је у индустријализацији и модернизацији једино право национално благо.

Током снимања млади Чеда и лепа Анита су се заљубили, а пошто им је љубоморни Бата запретио главом, они су једноставно побегли. Скривали су се неколико дана, па су, када се љубавна страст стишала, отишли да траже дозволу од родитеља да се венчају. Не зна се шта је било са Анитом, али несрећног младог геометра је мајка држала закључаног у кући док се није одрекао девојке. Чеду је због скандала напустила његова девојка Хилда, а у Пироту му је испевана подругљива песма: „Дон Жуан си Чедо посто, и за љубав даде све. Не било ти, Чедо, просто, зашто сада вараш две“. После свега што је доживео у родном Пироту, али и због заједљивих наслова у српској булеварској штампи, Чеда одлази у Македонију где се жени Македонком која му рађа ћерку и сина. О судбини његове Хилде , која га је због бруке на филму оставила, зна се да се касније удала и родила једног од највећих српских глумаца- Столета Аранђеловића.

Jосип Новак је некако завршио филм, а гледаоци су хрлили да гледају филм због прашине која се дигла. Рударева срећа је премијерно приказан у београдском “Колосеуму“, пре Другог светског рата, али га је видела и публика у другим деловима Европе.

https://www.youtube.com/watch?v=xjA1WpYNhxY

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.