Историјат

Библиотека у Бабушници основана је 1932. године. Податак о оснивању библиотеке у Бабушници добијен је на основу казивања Чеде Манића, учитеља из Драгинца, који је након оснивања библиотеке долазио у новосновану установу како би узимао књиге на читање, а био је и зааинтересован за рад и развој библиотеке.

На иницијативу Обрена Петровића, мајора граничне јединице војске Југославије: Аца Станковић, учитељ у Бабушници и мештани Славко Цолић, Никола Станковић, Влада Станковић и још неколико мештана основали су библиотеку. Библиотека је била смештена у кући Градимира Вујчића званог „Баја“. Од урбаног прилога и чланарине купљене су књиге, док су неке добивене на поклон. На почетку их је било стотину. Многи грађани су се окупљали у библиотеку током вечерњих часова како би узимали књиге на читање, читали новине или играли домине, шах или табланет. Такође се препричавао садржај прочитаних књига, а уједно су се правили планови за развој библиотеке. Број књига се временом увећавао, тако да је пре доласка бугарског окупатора, било око 800 књига. Сталног библиотекара није било, већ су се смењивали радећи волонтерски.

Pročitajte još:

После 2. Светског рата , библиотека је најпре формирана при основној школи. Матична библиотека је почела са радом касније. Не постоји тачан датум када је библиотека почела са радом после рата. Оно што се зна је, да је 1951. године за сталног библиотекара постављен Вукадин Игњатовић из Сурачева. Пре доласка на сталном раду у библиотеци, Вукадин је у Београду радио као књижничар код издавачког предузећа „Светлост“.

С пролећа 1951. године библиотека је била смештена у кући Сретена Вељковића, обућара из Бабушнице.Касније је та просторија библиотеке постала кафана. Књижни фод библиотеке износио је око 500 књига које су прибављене на различите начине: куповином, поклонима и уступањем.

Вукадин Игњатовић је објединио општинску и школску библиотеку, а и војни одсек у Бабушници је библиотеци уступио известан број књига. Тако се број књига у матичној библиотеци удвостручио. У просторијама библиотеке се играо шах, стони-тенис, а одржавали су се и састанци месних друштвено-политичких организација.

Већ с јесени 1951. Године, библиотека се сели у просторије зграде Николе Игића, посластичара. У кући Николе Игића остала је око четири године, да бисе преселила у зграду новоизграђеног Дома културе Бабушница (Народног универзитета).

Због почетка изградње новог хотела у Бабушници, угоститељски објекат „Црни врх“ смештен је у просторијама библиотеке Дома културе, па је библиотека поново враћена у просторије куће Николе Игића.

Вукадин Игњатовић је 1960. године је библиотеку предао Добринки Ђорђевић, наставници домаћинства. Она је у библиотеци радила неколико месеци, а када је добила часове у основној школи „Иво Лола Рибар“ у Бабушници напустила је библиотеку. Неколико месеци библотека није радила. Потом је библиотеку преузео Тони Јанковић из Великог Боњинца. Тони је радио у библиотеци нешто више од годину дана, тачније до 1. фебруара 1963. године, када одлази на одслужење војног рока.

Библиотеку је од Тонија преузео Светомир Јовановић из села Војници који је био и председник Општинског комитета омладине. У то време библиотека је имала 2.500 књига.

Светомир Јовановић је, септембра 1963. године, библиотеку предао Љубици Младеновић. Током септембра 1963. године у библиотеку је дошао и Стојан Младеновић. Током 1967. године, библиотека и биоскоп улазе у састав Народног универзитета Бабушница.. То је период када финасирање културе постаје редовно, па су се створиле могућности за бржи развој библиотеке и увећање књижевног фонда. Тако је 1975. године библиотека имала 12.700 књига. Сем матичне библиотеке у Бабушници формирана је филијала у Звонцу са огранком у селу Ракита. И филијала у Великом Боњинцу. У периоду од 1975-1985. године број књига се увећава за 1500 до 2000 књига годишње. На крају 1985. Број књига у библиотеци износио је 37.252 наслова. Библиотечка мрежа је у том периоду била доста разграната, па је матична библиотека имала филијале и огранке у Звонцу, Ракити, Пресеци, Великом Боњинцу, Љуберађи, Стрелцу и Радосину. У библиотекама у Стрелцу, Љуберађи и Великом Боњинцу било је и књига из школске библиотеке, а у Звонцу, Ракити и Пресеки поред књига на српском језику било је и 5.970 књига на бугарском језику.

Интересантан податак је и да је од 15 априла 1982. године. Радосин, једно од најзабаченијих села бабушничке општине, добио је своју библиотеку. Уствари то је био огранак Библиотеке Народног универзитета у Бабушници.

Народни универзитет је за огранак у Радосину обезбедио 209 књига, а вредно је истаћи да су и сами мештани организовали акцију прикупљања књига и на тај начин су обогатили своју библиотеку са још стотинак наслова. У скромном фонду библиотеке најбројнија је лектира за основну школу, пољопривредна литература и мемоарска литература из рата.

У библиотеци у Радосину радио је мештанин Добросав Миладиновић, пољопривредник.

Прва библиотека у оквиру једне фабрке отворена је 17. јануара 1980. године у оквиру ООУР „Лужница“. Библиотека је имала 400 књига, а првог месеца од почетка рада учланила су се 135 радника.

БИБЛИОТЕКА НА ТОЧКОВИМА

У мају 1987 године стигао је комби за покретну библиотеку.

Комби је могао да прими од 500 до 600 књига и ишао је у три правца: Завидинце, Крњино и Стол. Путујућа библиотека је обилазила више од 20 села. На првом путовању учлањено је 80 нових чланова.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.