ЛУЖНИЧКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

„ Песма лужничка из пастирских двојница и овчарских меденица звони. Уз мотику и срп, из откоса у планини, из сватова и посела-песма се извија. Развија се она, песма лужничака, у дан и ноћ. У седењћарску ноћ. У добар дан- празнички свечана; у делник- да оснажи, поткрепи. Она је у оку младића, у чежњи девојчета. Песма је наша мука сељачка, наша сиротиња, војниковање и печалба. Она је наш смех и наша радост. У њој је лелек мајке и туга оца“.

Томислав Митић, професор књижевности

Pročitajte još:

ПОСЛЕ ЧИТАЊА: Д.М. Форски: Антологија лужничких народних песама

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.