МИЛОРАД ЋИРИЋ пољопривредник из Ваве- ГАЈДЕ
Гајдаш који је своје место нашао у студији Петра Вукосављевића „ГАЈДЕ У СРБИЈИ“
Бавећи се проучавањем гајди у Србији, њиховим сазвучјима и могућношћу уклапања у савремени оркестар, Петар Вукосављевић, етномузиколог Радио Београда открио је у лужничком селу Вави јединствени тип гајди у Србији. Ради се о такозваним трогласним гајдама („гајде с гласник“) чији је власник Милорад Ћирић, земљорадник и гајдаш из Ваве (У Лужници се користе двогласне гајде , а трогласни тип гајди карактеристичан је за поднебље Македоније.)
О томе како је и где је набавио своје прве гајде „с гласник“ (народски натив у Бабушници), као и свом пореклу Милорад Ћирић каже:
„Моји стари дошли су у Лужницу од Мораву (јужну), 1772. године, за време Турака. Тамо нису могли да чувају свиње, оди Турака, па су се населили овде, у Вави, да овде наставе да чувају свиње. Ја, од 1928. до 31. године радео сам у рудник Ртањ. Један младић из околину Криве Паланке дошо са гајдама и та „гласник“, па смо свирали заједно, ту. И после, он ће да си иде кући а мен је продо гајде и ја сам те гајде донео у село, у Ваву; једно четири године сам свирао и после сам баталио“.
Међутим, у вези са овим треба истаћи чињеницу да људима у овом крају (Лужници) уопште није био стран звук трогласних гајди, већ су га, напротив, прихватили. Батаљење свирања гајди од стране Милорада Ћирића била је последица здравственог стања и физиолошких могућности самог гајдаша, замореног у рудничким јамама. Потврду за ово налазим, данас, у чињеници обнављања инструмената и његовог садашњег трајања у Лужници као нечег што од старине припада народу овога краја.
До ових гајди Ћирић је дошао пре рата радећи у руднику Ртањ. Купио их је од једног младића из Криве Паланке, донео их у Лужницу и на њима свирао. Занимљиво је истаћи да народу Лужнице није био стран звук трогласних гајди већ га је прихватио као нешто што му од старина припада.
Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.












Želite širu diskusiju?
Otvorite Građanin forum i nastavite razgovor sa zajednicom.
Nalog nije obavezan. Ako ga imate, možete se prijaviti ovde. Komentar gosta biće vidljiv nakon odobrenja uredništva.