Други део

„Лужничке новости“ из осамдесетих (1989) пишу:

ДА ЛИ СУ ЧУДА МОГУЋА?

Pročitajte još:

" Бележница докторке Гордане Пејчић стално запослене у амбуланти у Звоначкој бањи исписана је многобројним утисцима гостију хотела „Мир“ , али и новим подацима о резултатима лечења лековитом бањском водом.

Бранко Благојевић из Бора, стар 69 година у бању је први пут дошао априла 1989. године. После несрећног пада и и двоипочасовног лежања у снегу давне 1983 године, Бранко је обишао многе клинике и центре за физикалну терапију, неколико пута београдску Неурохирушку клинику, али су ноге остале немоћне. Онда је дошао у бању и почео је са терапијама у лековитој води. После шест дана лечења оставио је штап , а болови су постали слабији.

Урош Николић из Бабушнице, стар 64 године, докторки Гордани Пејчић се јавио почетком априла 1989 године са дијагнозом – „упала дужице и цилијалног тела „. Упалу је лечио у пироткој болници, али без значајнијих резултата. Онда је одлучио да проба са испирањем очији бањском водом. Није ни сам веровао да ће резултати доћи тако брзо. Само после дводневног испирања ( седам до осам пута на дан) смањило се црвенило и печење у очима., склонила се скрама са десног ока коју је имао до доласка. Треће ноћи када је упалио светло да потражи наочаре и види колико је сати угледао је зид собе и бројке на часовнику. Сутрадан је видео људе и ствари на удаљености од 15-20 метара, а слова на телевизији без наочара. Светлост се вратила у Урошево око , а здравственим радницима Звоначке бање открило је још једно конкретно сазнање да у бањској води постоје чудни састојци који лече упалне процесе.

Едита Каљевић, стара 57 година у бању је дошла априла 1989. године, из далеког Сарајева.Дванаест година је имала проблема са високим крвним притиском који је достизао вредности и до 260/160. Имала је и реуматске тегобе због којих се тешко кретала. Због њих је у почетку лечења из каде за хидро-терапију устајала смо уз помоћ особља. После неколико дана, апарат за мерење притиска показивао је вредност- 130/90 и на тој вредности задржао се и наредних дана. Из каде је почела да устаје сама, реуматски болови су престали, лакше је ходала и дисала. У разговору који су водили новинари са едитом она је рекла да су терапије благотворном водом , планински ваздух и надморска висина од преко 600 метара , учинили су је препорођеном, лаком и да ће се и наредних година сигурно враћати у Звоначку бању".

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.