ФУДБАЛ У СЛОБОДИ

Те 1946 године , играчи из ратне фудбалске екипе „Лужнице“ понову су на окупу. Ентузијазам са којим се кренуло у нову социјалистичку Југославију захтевао је и спорт. Регистровано је друштво, набављена је нова комплетна опрема и почело се играти у фудбалском подсавезу. Тренер и играч, пироћанац Лола Оџа дао је идеју да се на сваком дресу испише по једно слово назива тима. Тако су играчи пред сваки сусрет на центру исписивали име свог тима. А то име је требало бранити.Први сусрет у новој Југославији између бабушничке „Лужнице“ и пиротске „Црвене звезде“ изазвао је код публике велико интересовање. Утакмица је звршена победом „Лужнице“ резултатом 2:1. У истој години фудбалери „Лужнице“ победили су екипу „Асен Балкански“ са 7:0, а исту екипу је победила и у Димитровграду резултатом 4:0. Какв је значај придаван спорту говори и чињеница да су играчи у Димитровград пребачени аутобусом Задружног савеза. Са Барје Чифликом, или са Уругвајем, како се у Лужници популарно називао тим из Чифлика због јако ратоборних навијача, наши фудбалери су славили победу, али и прве фудбалске батине. Следиле су утакмице га „Јединством“ из Нове Мале, „Јединством“ из Беле Паланке.....

Фудбалски клуб постао је носилац спорта у Лужници.

И остао је и до данашњих дана.

Текст у „Лужничким новостима“ од 29. марта 1980. године. Аутор текста: Драган Божиловић

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.