„Нема тачних података када је први аутомобил стигао у Камбелевац, а можда један од ретких уопште у Лужници. Многи кажу да је сигурно пре 1930. године.

Наиме договоре се браћа учитељ Бора Т. Милић и свештеник Александар Т. Милић као њихов брат од стрица учитељи Миливоја Милић – учитељ, да иду у Пирот и да купе ова кола. Највише их је возио поп Александар. Једном приликом дошло је до квара у месту званом “Балван”. Како је причао Александар Милић он је позвао механичара из Пирота. Овај је дошао и највероватније је квар био мали, али је зато сума коју је затражио за поправку била велика. Тада је Александар рекао: „Па, за толко сам могл ја да га чукнем малко“. Механичар се вратио, још нешто чачкао, тј. намерно покварио аутомобил. Када је Александар хтео да упали ауто, све је било узалуд. Тада му је мајстор рекао: „Хоћеш ли попе да платиш поправку или си ја одох?“ Александар је извадио новац, затим је мајстор још нешто чачкао и кола су прорадила.

Иначе једном приликом возио га је неки шофер из В. Боњинце, довезао га до Горчинца и ту се преврнуо.

Александар није хтеоа да га дотерује, дуго времена, излазила је и нека комисија из Бабушнице, и за ово време људи су скидали и неке делове. Ова хаварија се десила код данашње ћуприје према Камбелевцу.

Једини део који је остао до данашњих дана јесте шасија коју је купио Бај – Иван Здравковић од Александра Т. Милића и на њу намонтирао казан за ракију, да би био покретан.

Иза овога друга кола у Камбелевцу, популарног „Фићу“, купио је учитељ Данило Димитријевић, 27. маја 1970. године, а трећа, опет фићу, Тодоровић Д. Ратко.

Иначе, први аутомобил стигао је у Србију 3. априла 1903. године. На железничку станицу приспео је возом, ујутро у 6 сати и 20 минута, из Беча. Власник тог аутомобила био је Божа Радуловић. Ауто је изгледао као мали фијакер, јер је претежно био од дрвата и са доста бучним мотором „Населдорф“, како му је било име. До Првог балканског рата (1912) у Србију је стигло педесетак аутомобила. Данас се налази у музеју аутомобила у Београду.

Из монографије „Камбелевац-беше село“ аутора Божидара Здравковића

Фотографије:

Божидар Здравковић

Александар Дракулић (фб група: Камбелевац у мом срцу )

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.