ЛУЖНИЧКИ ЏЕЛАПИ

Џелепи су били категорија становништвакоје је имало обавезу да сваке године доведе у османску престоницу одређени број оваца ради продаје по утврђеној откупној цени. Попис џелепа пружа увид у географску распрострањеност овчарства као привредне гране. Такође садржи и именослов карактеристичан за пиротски крај и околину.

Једна од важних дужности централних органа Османског царства била је брига о снабдевању храном градског становништва и војске. Ради спречавања несташица и скупоће, држава је увела монопол на трговачку размену и друге врсте ограничења које је требало да спрече шпекулације на тржишту. Почевши од 16. века увела је обавезни откуп основних живежних намирница, пре свега жита али и меса, нарочитог овчијег.

Pročitajte još:

Будући да је Балкан одувек био климатски погодан за гајење оваца, Османлије су још од времена освајања уврстиле овај привредни сектор у свој порески систем. Поред тога створили су џелепе - нову дру штвену категорију становништва са специјалним статусом, чија је обавеза била да сваке године достављају централној власти овце за опште и војне

потребе. За узврат били су ослобођени неких видова изванредних данака.

Османска власт вршила је регистрацију џелепа, пошто је тако могла да контролише потребан број оваца и особа које су дужне да их обезбеде.2 Неки од џелепа су поред оваца и коза, достављали и крупну рогату стоку. Периодично пописивање џелепа било је неопходно јер би се временом неки од њих одселили, умрли, променили службу или из

другог разлога не би били више у могућности да испуњавају преузету обавезу. На место њих уписивани су нови. Локалне власти, односно кадија, био је тај који је на лицу места контролисао ко може, а ко не да обавља ову дужност. Он је брисао са листе оне, за које би утврдио да не могу да обезбеде тражени број грла.Џелепа је, наравно, било највише у областима развијеног овчарства.

Османска држава је штитила џелепе тако што је забрањивала даим се намећу додатни порези. Примера ради, бранила је локалним спахијама да им наплаћују прелаз преко своје земље док терају стада у Истанбул.

Џелепи су били дужни да држави продају овце по фиксираној цени, доста нижој од тржишне. Неки од њих покушавали су да део стада продају и на слободном тржишту како би остварили већу добит. Држава се, наравно, трудила то да спречи. Ипак, многи џелепи успели су да се обогате на тај начин током 16. и 17. века.

ПОПИС ПИРОТСКОГ КАДИЛУКА КОЈИ ЈЕ САЧИЊЕН 1581 ГОДИНЕ

Пиротски кадилук је током 16. века обухватао преко 400 села на територији данашње Србије и Бугарске. Пружао се од Ниша и Књажевца на западу до Алдомироваца на истоку. Обухватао је поречје Нишаве и њених притока Јерме и Коритнице, као и околину Брезника и област Знепоља.

Регистровано је укупно 380 џелепа који су били дужни да годишње предају држави 12.865 оваца. Просечан број оваца по једном џелепу је био 25, али је било појединаца који су давали и по 80 и 100 грла. Поред сељака, власника великих стада, међу џелепима је било

занатлија, војника и попова, што доста говори о економском положају наведених друштвених група.

Село Канбеловце- Камбелевац

поп Петр 30, Нешо Стојан 20, Џора Предин 50, Мирко Вулчо 40

Укупно: 140 грла

Село Злокућани- Драгинац

Павле Џурин 25, Пејо Јован 25

Укупно: 50 грла

Село Калуђерова- Калуђерево

Петар Божичев 40, Милко Јован 35, Бојо Пејин 50, Милко Богдан 35

Укупно: 160 грла

Село Линова- Линово

Храно Стојин 50, Драган преселац 40

Укупно: 90 грла

Село Вава

Радослав Братан 50, Мустафа Јусуф 25

Укупно: 75 грла

Село Стол

Рајко Јовичин 45

Укупно: 45 грла

Село Братишевце- Братишевац

Џуџа седлар 50

Укупно: 50 грла

Село Стражавце- Горњи Стрижевац

Раша Никола 60, Нико Драган 25, Димјо Стајин 30

Укупно: 115 грла

Село Горња Крњина- Горње Крњино

Продан Степа 35, Богдан Мирко 25, Јован Дмитар 35, Пејо Марин 25

Укупно: 120 грла

Село Лубаражда- Љуберађа

Миро 25 оваца, Илија оштећено 55

Укупно: 80 грла

Село Куса врана

Дане Петр 40, Цветко Рајин 30, Никола Бојин 30, Никола Петко 40, поп 30 оваца

Укупно: 170 грла

Село Извор Лужнице- село Извор

Стојан Стајко 50, Петр син Јована 35, Никола Петко 30, поп Пејо 35, Јован

син Станислава 35, Јован Дојин 30, Крста Дима 35, Миша 25

Укупно: 275 грла

Село Сирачева- Сурачево

Стојан поп 50, Јовa Рајин 30

Укупно: 80 грла

Село Доња Крнина-Доње Крњино

Никола Милчо 50, Вук Јанко 100, Милика Димја 30, Богдан Димја 40,

Стајке Дабижив 40

Укупно: 260 грла

Село Ралин

Павло Рајин 50, Вељко Стојан 30, Тоша Влчо 30

Укупно: 110 грла

Село Горчинце

Цветко Димјо 30

Укупно: 30 грла

Село Бабинчинце-Бабушница

Никола Степан 40, Цветко Јојке 40

Укупно: 80 грла

У атару села Сурачева данас постоји потес Бабичинци, према народном предању то је првобитна топографска локација Бабушнице.

Село Братишевце- Братишевац

Јован Кузма 50

Укупно: 50 грла

Село Калуђере- Калуђерево

Јован Богдан 50

Укупно: 50 грла

Село Зеваидинце-Завидинце

Милчо син Степана 75, Михаил Илија 50, Стојко Пејо 50, Илија Петар 40

Укупно: 215 грла

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.