СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ЈЕРМА“

Влада Републике Србије је 18. јануара 2005 донела УРЕДБУ о заштити Специјалног резервата природе ''Венерина падина'' („Службени гласник РС“, број 4од18. јануара 2005.)

Специјални резерват „Венерина падина” ставља се под заштиту као једино станиште биљне врсте венерина влас – Adiantum capillus-veneris- на територији Републике Србије. Ова изузетно остељива и декоративна врста папратница је природна реткост и спада у категорију крајње угрожених врста у Републици Србији.У Звоначкој бањи, чије су термалне воде биле познате још у време Римљана, венерина влас је станиште пронашла на бедему од бигра, где су јој погодовали влажност и близина топлог извора.

Станиште Венерине власи у Србији угожено је услед каптирања извора термоминералне воде, којим је нарушен водни режим станишта. Како би се омогућио опстанак врсте, Завод за заштиту природе Србије је поставио вештачки систем за доток термалне воде на станиште, у тренутку када је врста била на ивици опстанка. Доток воде је обезбеђен преко система цеви и млазница, којима се вода спроводи до самог станишта. Систем је веома осетљив и захтева сталне интервенције и надзор како би доток воде био константан. Спроведена акција део је сталног мониторинга врсте, на основу кога је дата мера заштите – поновна промена система дотока воде.

Такође је постављена и информативно едукативна табла о значају очувања ове врсте.

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ЈЕРМА“

Специјални резерват природе “Јерма“ површине је близу 7.000 хектара, обухвата масиве Гребена и Влашке планине као и већи део слива реке Јерме, а налази се на територији општина Бабушница (КО Јасенов Дел,) , Димитровград и Пирот.

Сарадник Завода за заштиту природе и оринтолог Братислав Грубач, који је радио на студији која предлаже заштиту подручја Јереме, објаснио је да је ово новопроглашено природно добро прве категорије због очувања и јединствености геоморфолошких облика и њеног биодиверзитета.

На овом подручју налази изузетан кањон са импозантним литицама, крашки облици, пећина Ветрена дупка која је дуга око 4км и јама Пештерица. Наравно ту је и река Јерма, као и подземне воде и врела.

На простору Специјалног резервата “Јерма” евидентирано је 887 биљних врста и подврста, што чини 24,2 % флоре Србије или 13,1 % флоре Балканског полуострва.

Многе од њих су ендемичне (ограничене на посебно подручје или државу) или реликтне (које су у прошлости биле широко распрострањене, а сада су сведене на мала подручја), а њих 115 су на списку заштићених врста.

У природном добру живи или се повремено среће 108 врста птица од међународног и 102 врсте од националног значаја заштите. Најзначајније птице од њих су сури орао, риђи мишар, јаребица камењарка, буљина и жутокљуна галица.

У овом специјалном резервату природе, примећен је рис који је иначе угрожена животињска врста а што се тиче сисара између осталог присутни су и слепи мишеви.

Овај специјални резерват природе биће поверенје на управљање ЈП "Србијашуме", а стручњаци напомињу да нови статус Јерме пружа шансу овом крају да развије туризам и производњу органске хране.

У подрчју Јерме, налазе си велики број значајних културно-историјских споменика између осталог и манастир Поганово.

Манастир је подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша и његове супруге Јелене, чија се имена налазе на округлим каменовима са источне стране храма.

Стари назив места, па и самог манастира је био "Доброшево", а Турци су га преиначили у Поганово. Назив Доброшево је званично враћен селу јануара 1934. године, одлуком надлежног министарства. О прошлости манастира код села Доброшева сведоче три округла камена са натписима, узидана на западној страни храма. На њима су уклесана имена: Јован Богослов (патрон), Господин Константин и Госпођа Јелена. Бугари су за време Другог светског рата опљачкали манастир Поганово, и однели иконостас (из 1620. године) са чудотворном иконом Богородице, која је сачувана и налази се у Софијском Народном музеју.

Због саме локације манастира и тешке приступачности, манастир никада није пустошен. До 1927. године, није постојао ни један проходни пут до манастира, јер је кањон реке Јерме у потпуности био непроходан. Захваљујући овоме, манастир је у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир је доживео велику обнову, када је испред улазних врата храма дозидан трем. Конзерваторски и рестаураторски радови на Цркви, конацима и мутваку извођени су 1966. и 1974. године. 21. септембра 1949. године, манастир је стављен под заштиту државе као културно добро од великог значаја, а од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.

Izvor: Virtuelna zavičajna zbirka Doma kulture Babušnica.